Prvi ljudi su za pisanje koristili grančice drveta, oštar kamen ili zube i kosti životinja. Prve podloge bile su zidovi pećina u kojima je čovek živeo, ali i tlo, peščano ili zemljano.
Prvi crteži predstavljali su događaje kao što su lov, branje plodova ili useva, ali i scene iz svakodnevnog života. Vremenom su crteži sve više postajali simboli, lakši i brži za crtanje, a njihovi nizovi su postajali rečenice.
Otkriće gline kao materijala koji je pogodan za urezivanje i pisanje, a kad očvrsne i za prenošenje iz ruke u ruku, omogućilo je prenos podataka. Tako su trgovci glinene pločice koristili da zabeleže količine robe, oko 8.500 godina pre nove ere, a ljudi su dobili ogroman poklon - mogli su da komuniciraju preciznije i na daljinu.
Uporedo s razvojem alata i tehnologija, menjali su se i usavršavali i alati za pisanje, pa su se pojavile pisaljke, od metala, kostiju ili slonovače. Podloge za pisanje bile su drvene i obložene voskom, a kasnije se pisalo na papirusu i papiru, mastilom. Oko 700. godine pojavilo se pero za pisanje, a pisalo se i na koži.
Pribor za pisanje menjao se kako su se menjale i podloge za pisanje, a razlikujemo dve tehnike pisanja:
- urezivanje znakova u tvrdu površinu
- pisanje znakova nekom vrstom boje
Za urezivanje u tvrde podloge korišćeni su dleto i šiljci, a po mekšim materijalima pisaljke. Pisaljke su bile:
- stilusi, napravljeni od metala ili slonovače
- kalamusi, napravljeni od cevastih stabljika biljaka
- četkice, napravljene od dlake životinja
- pera, napravljena najpre od pera većih ptica, a potom i od metala
Pisaljke su koristile mastilo ili neku drugu vrstu boje za ostavljanje traga na podlozi. Mastilo je u to vreme pravljeno od čađi, smole i vode, kojima je kasnije dodavan ugalj u prahu.
Prvo moderno čelično pero napravljeno je krajem 18. veka, a nalivpero 1884, u Sjedinjenim Američkim Državama, da bi se Evropom proširilo tek u 20. veku. Grafitna olovka je u upotrebi od 1790, kada ju je usavršio Francuz Nikola Konte.
Gutenberg, Remington i Voznijak
Godina 1436. je označila revoluciju u pisanju, čuvanju i prenošenju znanja jer je Johanes Gutenberg izumeo prvu mašinu za štampanje, koja je koristila drvena ili metalna slova koja su mogla da se ređaju po želji. Od tada je isti tekst mogao da bude izrađen u velikom broju primeraka, umesto da svaki primerak bude ručno prepisivan.
Vremenom su razvijene nove tehnologije štampanja, na primer ofset štampa, što je ubrzalo štampanje i uvećalo broj primeraka. Knjige su štampane u velikom broju primeraka, a komunikacija ljudi se ubrzala i postala jednostavnija, naročito pojavom novinarstva.
Početak 19. veka doneo je razvoj pisaće mašine, koja je ušla u široku upotrebu posle 1868, kada je izum zaštitila farbrika Remington. Tokom 20. veka pisaća mašina je usavršavana, pa je postala električna, a pojedini potezi su automatizovani.
Amerikanac Stiv Voznijak, kompjuterski čarobnjak, povezao je tipke s ekranom računara i napravio još jedan ogroman korak za čovečanstvo. Pisanje je dodatno ubrzano i obogaćeno ogromnim brojem opcija - od veličine i oblika slova, do mogućnosti da se tekst odmah i uređuje i priprema za štampu. Danas čak i ne moramo da pišemo - dovoljno je da nešto izgovorimo, a računar to može da pretvori u pisani tekst. Tako je čovek zatvorio krug. Ili otvorio beskrajan niz novih.
da čitaš celu lekciju
SH duks OSMEH više boja
180000
SH duks sa kapuljačom više boja
Mi trotinet
SH rokovnik više boja
SH kačket više boja
SH ranac više boja
SH majica OSMEH više boja
